Međunarodna komisija za razgraničenje, formirana shodno članu 29. Trijanonskog ugovora, izvršila je demarkaciju na terenu u periodu do 1922. godine. Najava početka rada Komisije propraćena je marta 1920. godine i u Subotici sa velikim očekivanjama, gradske vlasti sastavile su “Odbor za zastupanje interesa grada Subotice” kojem je postavljen zadatak da sastavi poseban “eleborat etnografsko ekonomskog karaktera “ radi dokazivanja potrebe da severni deo gradskog atara ostane novoj državi. Na čelu mu je bio veliki župan dr Stipan Matijević, a članovi najistaknutije ličnosti političkog i javnog života grada u tom trenutku, narodni poslanici, gradski senatori, katolički i pravoslvani sveštenik, prof. dr Nedeljković ali i ljudi kojima su imanja bila ležala na teritoriji Kelebije i Tompe a koja je bila ugrožena. Kao predsednik Komisije slovio je američki major Hedson.[1] Njeni članovi su boravili u Subotici u nekoliko navrata počev od juna 1920. godine. U njoj su bili: engleski major Ferster, francuski major Derei, srpski major Dimitrije Bodi, koji je radio u našoj misiji u Budimpešti i mađarski major Megai. Ova je komisija došla je da se obavesti u pogledu određenja pogranične linije. Prvo je pregledala odsek Klemansove linije između Drave i Dunava. Zatim su boravili u Segedinu pa su išli do Malog Sombora sve do rumunske granice. Juče, u petak, pa se opet vratili u Suboticu gde su na licu mesta pregledali nacrt ovog dela granične linije. Domaćin im je bio Veliki kapetan dr Dušan Manojlović. Sačuvan je račun glavnog konobara u “Hotelu Zlano Jagnje” za njihov ručak 24.6.1920. godine. Konzumirali su 4 ručka po 40 k, 3 boce crvenog vina po 40 k, 4 čaše piva po 6 k, što je iznelo zajedno 304 k. Drugom prilikom 18. IX 1920. godine on ih je i ugostio te vodio na večeru opet u “Hotel Zlatno Jagnje”. Za to društvo od 5 članova, račun je bio 1068 k. Na njemu je bilo i 40 kom. cigareta (40 k), 20 kom. egipatskih cigareta (32 k.), 7 čaša konjaka (70 k.), itd. Troškove je refundirala gradska blagajna.[2] O rezultatima rada Komisije izvešten je novembra 1921. godine Ministar predsednik Nikola Pašić. On je primio pukovnika Milivoja Čolak-Antića[3] koji mu je izneo referat o radu Komisije za razgraničenje koji se privodio kraju.
Pri povlačenju sa teritorija koje su pripale Mađarskoj, dešavala su se i hapšenja pojedinaca. Tako su braća Radivoj i Milorad Zvekić iz Tompe, bili uhapšeni od strane mađarskih vlasti i osuđeni na robiju.[4] Radivoj se obratio gradskim vlastima i 1926. godine moleći za prijem u policiju kao tajni redar, opisujući upravo te traumatične događaje.
1918. g. po revoluciji nastanio sam se na Tompi gde me je srpska vojska zatekla, kojoj sam bio u svim prilikama na službi kao i našim vlastima koje su tada postavljene. 1921. g. kada je razgraničenjem Srpska vojska evakuisala Bajski trokut ja sam zaostao da bi hitne poslove posvršavam u čemu mi nije uspelo jer su me Mađarske vlasti uhvatile, sprovele u B- peštu gde sam osuđen na 15 godina robije a potom raznim optužbama kao protivnik Mađara spoveden sam u Kaloču gde sam osuđen još na 10 godina, posle koje sam sproveden u Šopron radi izdržavanja 25. g. robije gde sam bio sve do 2 avgusta ove godine kada sam konvencijom između naše i mađarske države extradivan sa ostalim kao politički osuđenik u zamenu za političke osuđenike Mađarske.[5]
Po gradonačelničkom izveštaju iz 1924. godine Ministarstvu unutrašnjih dela, o dugovima koji proističu iz otcepljenih površina potpalih pod Mađarsku, vidi se da pored oranica i pašnjaka koji su ostali Mađarskoj, njima pripada i površina od 4 686 k.j. pod šumama te jedan moderno uređen ribolov tzv. „Kireški ribolov“.[6]
Polovinom 1924. godine u Subotici potpisan je i zapisnik o konačnom ustanovljenju granice. Vest o tome prenela je novosadska „Застава“ od 14. VI 1924. na 2 strani:
Један важан чин
Потпис записника о установљењу границе између наше државе и Мађарске
У среду после подне потписан је записник о коначном установљењу границе ивмеђу наше државе и Мађарске. Овај важаи чин обављен је у свечаној дворани суботичке градске куће. Потписивању записника присуствовали су чланови међународне комисије за одређење границе: енглески пуковник Д Кри, француски пуковник М. Марминија и талијански пуковник Ђовани Взлвазори, а од наших генерал Чолак Антић и мајор Санто Голдони. Од цивилних наших вдасти записник су потписали бачки обласни жупан г. Милан Слепчевић и суботички градски жупан г. Драгослав Ђорђевић. Присутни су још били: дп. Андрија Васић главни фишкал бечкеречке области, Слободан Ђорђевић сенћански срески начелник, Фрања Миленковић старо-кањишки и Јаван Бикар сомборски ср. начелник. Пошто је записник о установљењу границе потписан био, комисији је приређен бно банкет на Палићу. На банкету је узело учешће осим комисије још и повећи број представника највиших цивилних и војничких власти. Овим чином решено је коначно питање граанице нзмеђу наше државе и Мађарске. Уговор ће још доћи пред међународни одбор, који га има само ратификовати.
[1] Neven, 17. ožujka 1920, članak na 1 st. – Razgraničenje prema Madžarskoj.
[2] IAS, F:47.1286. XII 801/1920.
[3] Milivoje Čolak – Antić (Kragujevac, 1884 – Beograd, 1944).
[4] IAS, F:47.1210. IV 197/1922. Milorad Zvekić (Subotica, 19. II 1894 – ?) i Radivoj (u spisima se javlja i kao Radovan) Zvekić (Subotica,19. IV 1896 – 14. IV 1941) su u 1922. godini preko advokata dr Manojlovića tražili od gradskih vlasti i uverenje o tome.
[5] IAS, F:47.1172. Gr. 1775/1926.
[6] IAS, F:47.1213. I 61/1924. Za grad su problem predstavljali ugovori kojima su ranije neke od tih površina bile izdate na zakup od 25 godina.
SUBOTIČKA ISTORIJA 